BEOGRAD - Ivica Milosavljević i Gordana Tomašević, patolozi VMA, osumnjičeni za prikrivanje istine o smrti vojnika Dragana Kostića i pomaganje počiniocu ubistva, nedavno su saslušani u Vojnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu. Prema rečima Milijana Kostića, oca tragično nastradalog vojnika, dok se Tomaševićeva branila ćutanjem, Milosavljević je pred istražnim sudijom najzad priznao da je tokom obdukcije, pored prostrelnih rana, na Draganovom telu i glavi uočio brojne posekotine i povrede i da sumnja da je posredi ubistvo. Ovim iskazom on je poljuljao dosadašnje tvrdnje Vojske SCG da je 26. avgusta 2004. godine vojnik Dragan Kostić počinio samoubistvo.

Priznao lažno svedočenje

- Ma moj sin je brutalno ubijen u leskovačkoj kasarni i to ćemo dokazati. Milosavljević je, dok smo čekali rezultate obdukcije na VMA, rekao mojoj supruzi, meni i još dvojici rođaka da su tog dana u kasarni "radili" noževi i da je telo moga sina nađeno u čudnom položaju za samoubistvo. Obećao nam je i fotografije sa obdukcije, ali su tada prišli pukovnik Duško Antić i još jedan oficir i Milosavljevića odveli u stranu. Posle razgovora sa njima, potpuno je promenio mišljenje, ali i nalaze i više nam se nije obratio. Posle saslušanja u Okružnom sudu, 18. aprila, pitao sam ga zašto pre dve godine to nije naveo u obdukcionom nalazu. Rekao mi je da su ga primorali da tako postupi - tvrdi Milijan Kostić iz Požege.

On nam je ispričao da se kobne večeri 2004. godine njegov pokojni sin javio telefonom oko 22 sata i rekao da su ga pokrali i maltretirali. Kada ga je majka upitala ko je to učinio, veza se prekinula. Sutradan su obavešteni da im se sin ubio. U zapisniku sa uviđaja navodi se da je na drugom spratu kasarne "Jablanica", u Leskovcu, oko 7 sati nađeno telo vojnika Kostića. Ležao je na stomaku, sa rukama ispod tela, na oko dva metra od ulaznih vrata spavaone. Na skoro istoj udaljenosti, iza tela je nađena automatska puška. Krvi je bilo na podu, krevetu, vojničkoj kaseti i zidu.

		Sumnjivo samoubistvo Na osmatračnici kasarne u Leskovcu , 30. juna 2005. godine "ubio" se i vojnik Radoman Žarković iz Prijepolja. Obdukcioni nalaz je pokazao da je Radoman pucao sebi u usta. Međutim, njegov otac Blagoje uspeo je da demantuje nalaze veštaka Vojske SCG, pošto je posle obdukcije snimio mobilnim telefonom sinovljevo telo. Na snimcima se vide silne povrede, masnice i krvni podlivi naneti tupim predmetom. Tragove brutalnog premlaćivanja, sudski veštaci nisu doveli u vezu sa smrću, već su slučaj okončali i zaveli kao samoubistvo.

Falsifikovali nalaze

- I mog sina su iz leskovačke kasarne poslali kući u zelenoj kesi sa rajsfešlusom. Ubili su ga tamo i falsifikovali obdukcioni nalaz. Zvanično je umro od trovanja heroinom, iako je u krvi imao samo 0,15 promila alkohola. Ja tvrdim da mu je neko pucao u leđa i da mu je metak prošao kroz srce, što uostalom kažu i lekari u leskovačkoj bolnici - počeo je priču Milorad Ivanović iz Beograda.

Rekao je da je njegov sin Srđan bio na odsustvu i da se 2. jula 2005. godine vratio u kasarnu, gde je narednog dana trebalo da odsluži poslednji dan vojnog roka i da razduži oružje i opremu. Prema zvaničnom izveštaju, tada dvadesetdvogodišnji Srđan Ivanović, ušao je u kasarnu u 23.40 sati. Na ulazu je evidentirano da je delovao veoma pijan i odmah je smešten u spavaonu. U vreme jutarnjeg buđenja dežurni vojnik nije mogao da ga probudi, pa je pozvao dežurnog oficira, a ovaj lekara.

Lekarskom intervencijom vraćen je rad srca, posle čega je Srđan prevezen u leskovačku bolnicu i priključen na aparate, ali je u 8.40 sati umro. Obdukcijom i hemijsko-toksikološkim analizama utvrđeno je da je smrt nastupila usled trovanja heroinom. Međutim, uočeni su i krvni podlivi na glavi, oguljena koža slabinskog dela leđa i čudna rana na bočnoj strani grudi, u vidu prstena, prečnika 100 mm sa obodom širine 2 mm. Isti takav ožiljak bio je i na prednjoj strani grudnog koša.

Vodnik promenio priču

- Srđan je bio ljudina od dva metra i 120 kilograma. Trenirao je košarku i nikada nije pio. Vodnik Dragan Đorđević izjavio je da je tog dana video moga sina kako kupuje limenku piva i "sinalko" sok. Rekao je da je Srđan otpio gutljaj piva i odjednom se toliko napio, da je morao da ga nosi do kasarne. Posle je promenio priču rekavši da je po Srđana došao automobilom. Pa kako može limenka piva da ubije tolikog čoveka i sportistu. Ne verujem u lažne nalaze i nikada neću prestati da tražim krivca za smrt moga sina - poručio je Ivanović.

On i njegov sapatnik Milijan Kostić naglasili su da u borbi za istinu o smrti sinova vojnika nisu usamljeni, pošto je u Srbiji od avgusta 2004. do marta 2006. godine pod nerasvetljenim okolnostima umrlo 29 vojnika.

Starešine odgovorne

U međuvremenu, porodicama tih vojnika stigao je dopis Ministarstva odbrane u kome između ostalog piše: "Utvrđeno je da su pojedine starešine u slučajevima stradanja vaših sinova objektivno odgovorne, pa su nadležne starešine prema njima preuzele zakonom predviđene disciplinske i druge mere, uključujući i udaljenje sa dužnosti". Imena starešina odgovornih za smrti 29 srpskih vojnika ni do danas nisu obelodanjena, kao ni zakonske sankcije koje su protiv njih preduzete.