BEOGRAD - Ivica Milosavljević i Gordana Tomašević, patolozi VMA, osumnjičeni za prikrivanje istine o smrti vojnika Dragana Kostića i pomaganje počiniocu ubistva, nedavno su saslušani u Vojnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu. Prema rečima Milijana Kostića, oca tragično nastradalog vojnika, dok se Tomaševićeva branila ćutanjem, Milosavljević je pred istražnim sudijom najzad priznao da je tokom obdukcije, pored prostrelnih rana, na Draganovom telu i glavi uočio brojne posekotine i povrede i da sumnja da je posredi ubistvo. Ovim iskazom on je poljuljao dosadašnje tvrdnje Vojske SCG da je 26. avgusta 2004. godine vojnik Dragan Kostić počinio samoubistvo.
Priznao lažno svedočenje
- Ma moj sin je brutalno ubijen u leskovačkoj kasarni i to ćemo dokazati. Milosavljević je, dok smo čekali rezultate obdukcije na VMA, rekao mojoj supruzi, meni i još dvojici rođaka da su tog dana u kasarni "radili" noževi i da je telo moga sina nađeno u čudnom položaju za samoubistvo. Obećao nam je i fotografije sa obdukcije, ali su tada prišli pukovnik Duško Antić i još jedan oficir i Milosavljevića odveli u stranu. Posle razgovora sa njima, potpuno je promenio mišljenje, ali i nalaze i više nam se nije obratio. Posle saslušanja u Okružnom sudu, 18. aprila, pitao sam ga zašto pre dve godine to nije naveo u obdukcionom nalazu. Rekao mi je da su ga primorali da tako postupi - tvrdi Milijan Kostić iz Požege.
On nam je ispričao da se kobne večeri 2004. godine njegov pokojni sin javio telefonom oko 22 sata i rekao da su ga pokrali i maltretirali. Kada ga je majka upitala ko je to učinio, veza se prekinula. Sutradan su obavešteni da im se sin ubio. U zapisniku sa uviđaja navodi se da je na drugom spratu kasarne "Jablanica", u Leskovcu, oko 7 sati nađeno telo vojnika Kostića. Ležao je na stomaku, sa rukama ispod tela, na oko dva metra od ulaznih vrata spavaone. Na skoro istoj udaljenosti, iza tela je nađena automatska puška. Krvi je bilo na podu, krevetu, vojničkoj kaseti i zidu.
 | ||||
 | | Sumnjivo samoubistvo Na osmatračnici kasarne u Leskovcu , 30. juna 2005. godine "ubio" se i vojnik Radoman Žarković iz Prijepolja. Obdukcioni nalaz je pokazao da je Radoman pucao sebi u usta. Međutim, njegov otac Blagoje uspeo je da demantuje nalaze veštaka Vojske SCG, pošto je posle obdukcije snimio mobilnim telefonom sinovljevo telo. Na snimcima se vide silne povrede, masnice i krvni podlivi naneti tupim predmetom. Tragove brutalnog premlaćivanja, sudski veštaci nisu doveli u vezu sa smrću, već su slučaj okončali i zaveli kao samoubistvo. | | |
 | | |||
| | |||
| ||||
Falsifikovali nalaze
- I mog sina su iz leskovačke kasarne poslali kući u zelenoj kesi sa rajsfešlusom. Ubili su ga tamo i falsifikovali obdukcioni nalaz. Zvanično je umro od trovanja heroinom, iako je u krvi imao samo 0,15 promila alkohola. Ja tvrdim da mu je neko pucao u leđa i da mu je metak prošao kroz srce, što uostalom kažu i lekari u leskovačkoj bolnici - počeo je priču Milorad Ivanović iz Beograda.
Rekao je da je njegov sin Srđan bio na odsustvu i da se 2. jula 2005. godine vratio u kasarnu, gde je narednog dana trebalo da odsluži poslednji dan vojnog roka i da razduži oružje i opremu. Prema zvaničnom izveštaju, tada dvadesetdvogodišnji Srđan Ivanović, ušao je u kasarnu u 23.40 sati. Na ulazu je evidentirano da je delovao veoma pijan i odmah je smešten u spavaonu. U vreme jutarnjeg buđenja dežurni vojnik nije mogao da ga probudi, pa je pozvao dežurnog oficira, a ovaj lekara.
Lekarskom intervencijom vraćen je rad srca, posle čega je Srđan prevezen u leskovačku bolnicu i priključen na aparate, ali je u 8.40 sati umro. Obdukcijom i hemijsko-toksikološkim analizama utvrđeno je da je smrt nastupila usled trovanja heroinom. Međutim, uočeni su i krvni podlivi na glavi, oguljena koža slabinskog dela leđa i čudna rana na bočnoj strani grudi, u vidu prstena, prečnika 100 mm sa obodom širine 2 mm. Isti takav ožiljak bio je i na prednjoj strani grudnog koša.
Vodnik promenio priču
- Srđan je bio ljudina od dva metra i 120 kilograma. Trenirao je košarku i nikada nije pio. Vodnik Dragan Đorđević izjavio je da je tog dana video moga sina kako kupuje limenku piva i "sinalko" sok. Rekao je da je Srđan otpio gutljaj piva i odjednom se toliko napio, da je morao da ga nosi do kasarne. Posle je promenio priču rekavši da je po Srđana došao automobilom. Pa kako može limenka piva da ubije tolikog čoveka i sportistu. Ne verujem u lažne nalaze i nikada neću prestati da tražim krivca za smrt moga sina - poručio je Ivanović.
On i njegov sapatnik Milijan Kostić naglasili su da u borbi za istinu o smrti sinova vojnika nisu usamljeni, pošto je u Srbiji od avgusta 2004. do marta 2006. godine pod nerasvetljenim okolnostima umrlo 29 vojnika.
Starešine odgovorne
U međuvremenu, porodicama tih vojnika stigao je dopis Ministarstva odbrane u kome između ostalog piše: "Utvrđeno je da su pojedine starešine u slučajevima stradanja vaših sinova objektivno odgovorne, pa su nadležne starešine prema njima preuzele zakonom predviđene disciplinske i druge mere, uključujući i udaljenje sa dužnosti". Imena starešina odgovornih za smrti 29 srpskih vojnika ni do danas nisu obelodanjena, kao ni zakonske sankcije koje su protiv njih preduzete.
 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||
| | Kojadinović: Podsećanje na doba Miloševića Republički ministar za kulturu i informisanje Dragan Kojadinović izjavio je Tanjugu da ne sme da ostane neotkriven onaj ko je naložio prekid programa BK televizije i da takvu odluku nije doneo "um koji može da doprinese demokratizaciji zemlje makar i u najmanjoj meri". | | |
| | |||
| | |||
| ||||
Potpredsednik Saveta RRA Aleksandar Vasić izjavio je juče Tanjugu da Zakon o radiodifuziji ne predviđa pravo žalbe na kaznenu meru privremenog oduzimanja dozvole, koja je sprovedena prema Televiziji BK. Vasić je kazao da su po Zakonu predviđena četiri stepena kažnjavanja - prvo interna opomena, a zatim javno upozorenje, što su mere izrečene TV BK 2004. godine posle predsedničkih izbora, sledeća je privremeno oduzimanje dozvole, a potom i trajno oduzimanje dozvole.
Komentarišući prekid rada BK televizije i način na koji je to sprovedeno, ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je juče da u Srbiji zakon mora da se poštuje, bez obzira na to o kojoj se oblasti radi - medijima, porezima, sudstvu...
- ´Radiodifuzna agencija je nezavisno regulativno telo, a što se tiče mog političkog komentara, činjenica je da je ta agencija donela odluku o privremenoj obustavi rada BK TV na bazi nekih parametara koji su isključivo u njihovoj ingerenciji. Dalja sudbina BK TV je u nadležnosti Radiodifuzne agencije i ja dalje o tome mogu da sudim samo kao građanin na bazi njihovih saopštenja - zaključio je Dinkić.
Uvek polazim od pretpostavke nevinosti dok se ne dokaže suprotno i pretpostavljam da je Savet RRA radio svoj posao po zakonu i legalno. Bilo je 12 konkurenata, a samo pet frekvencija i da je Savet odlučio drugačije, isto bi neko reagovao. Oni koji su nezadovoljni mogu da se žale nadležnim organima koji su pokazali u prethodne dve godine da rade svoj posao - kazao je Nebojša Bakarec (DSS).
Ipak, na stranu ove televizije stali su mnogi koji se celu situaciju ocenili kao skandaloznu.
- Iza loše odluke da BK ne dobije nacionalnu frekvenciju sledilo je nešto još gore. Nije bilo potrebe da im se oduzima frekvencija tokom žalbenog postupka. To je jedan neprimeren akt koji sputava slobodu medija - kazao je Nino Brajović, predsednik Udruženja novinara Srbije.
On je dodao da će se UNS založiti za preispitivanje odluke, ističući da ne postoji nijedan opravdan razlog da BK TV ne dobije nacionalnu frekvenciju ukoliko se posmatra programski, tehnički i kadrovski potencijal te televizije.
Nebojša Bugarinović, bivši predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, izjavio je za Glas da akt upada u prostorije BK televizije najviše podseća na lični obračun ljudi iz Saveta RRA sa onima koji su nezadovoljni dodelom frekvencija, a imaju dovoljno snage da ih ozbiljno napadnu.
- Ovo što se dešava sa BK preraslo je u skandal! Ne ulazim u razloge zbog kojih je Savet RRA odlučio da ne dodeli nacionalnu frekvenciju BK, pošto su ih verovatno imali. I drugi mediji nisu dosledno poštovali pravila, pa im je data šansa da se poprave. BK sigurno ima i kadrove i infrastrukturu za nacionalnu frekvenciju. Ipak, postoji i znak pitanja zbog daljeg finansiranja i propadanja BK grupe - objasnio je Bugarinović.
| |||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
On je dodao da je skandal to što je policija upala u prostorije BK, ali da je još veći skandal to što je posle dva sata izašla neobavljena posla. S njim se delimično slaže i Neda Todorović, profesor na Fakultetu političkih nauka.
- Objašnjenje da dozvola nije dodeljena jer je kršen zakon 2004. godine je smešna jer ja, kao građanin, očekujem da, ako je neko kršio zakon 2004. godine, te godine bude i sankcionisan, a ne dve godine kasnije i to u dva sata noću! Rad Saveta RRA je sve vreme bio problematičan jer su iz Saveta izašla tri renomirana profesora fakulteta zbog neregularnosti biranja članova i to telo je trebalo da se raspusti - rekla je Todorovićeva.
BK TV je na neki način životno delo direktora RTS-a Aleksandra Tijanića.
- Međutim, već dosta dugo to ne liči na onu televiziju koju sam ja postavio. Odlazak svakog medija, bez obzira na to da li je loš ili dobar, predstavlja vrstu gubitka, ali istovremeno smatram da se kodeks novinarstva mora poštovati - rekao je Tijanić.
Tanji Jordović, uredniku Informativnog programa TV Pink, žao je ljudi koji su tamo zaposleni.
- Ali ne smatram da je dobro da televizija koja je poslednju godinu dana primer nekorektnog stava izbaci slogan "Da li se bojite mraka?". Čimi mi se da se brani neodbranjivo jer, zbog nerešene vlasničke strukture i blokiranih računa, oni realno i nemaju osnova da dobiju frekvenciju - kazala je Tanja Jordović.
Direktor i glavni urednik 3K Igor Miklja podseća za Glas da je Treći kanal i ranije upozoravao na sve što se dešava oko Saveta RRA i kuda će nas to odvesti.
Skandalozno je da telo koje treba da napravi neki red na medijskom prostoru Srbije započinje svoj rad tako što šalje policijske brigade u prostorije jedne TV - rekao je Igor Miklja.
- Ni na koji način ne osporavam pravo kolega da svoje pravo na rad i slobodu informisanja brane na sve načine koje smatraju podobnim - i B92 je često bio u sličnim situacijama. U tom smislu podržavam pravo svih emitera i novinara da na ozbiljan i primeren način kritikuju rad Saveta - to se ne bi moglo shvatiti kao pritisak na Savet. Kritika na račun Saveta ne bi, sama po sebi, trebalo da bude razlog za iznenadno gašenje BK, i to u toku noći i uz pomoć policije - rekao je za Glas direktor B92 Veran Matić.
Za elektronske medije svakako je zabrinjavajuće to što novonastala situacija nastoji da kompromituje i ideju o potrebi da nezavisno regulaciono telo bude merodavno za medijsku regulativu i da tu ulogu treba da obavlja vlada ili Skupština, kao u vreme režima Slobodana Miloševića.
B92 će se boriti protiv ovakvog povratka u prošlost, vodeći računa o tome proces uspostavljanja reda i zakonitosti u radiodifuziji ne bude kompromitovan i zaustavljen poništavanjem konkursa i rezultata dosadašnjeg rada. Matić je juče podsetio da je B92 protestovao zbog povrede procedure izbora Cekića i Cvetkovića u prvi Savet zato što prilikom njihovog izbora javnosti nije data mogućnost da se upozna sa njihovim kandidaturama i biografijama, a oni su ipak izabrani.
- Tražili smo da se ne ruši čitav Savet nego da se samo glasa o spornim članovima - ni taj zahtev nisu ispoštovali, nego su smenili Savet izmenama zakona od 2004. godine, što je, kako se sada vidi, bio loš presedan jer bi nekom moglo da padne na pamet da se sve opet ponovi - objasnio je Matić.
Tokom jučerašnjeg dana BK televiziji je isključen i signal preko kablovskih mreža.
- Dobili smo dopis od Republičke radiodifuzne agencije o privremenom oduzimanju dozvole za emitovanje BK televizije i naloženo nam je da odmah prekinemo sa emitovanjem i distribucijom njihovog signala, a s obzirom na to da je agencija nadležna za dodeljivanje ili oduzimanje dozvola za emitovanje, mi smo u skladu sa tim dopisom prestali s distribucijom signala BK TV - rekao je za Glas Predrag Milićević iz Si-Bi-Bija.
BK televizija je u protekle dve godine bila treća po gledanosti u Srbiji, a veću publiku od nje su imali samo RTS i TV Pink, pokazuju podaci agencije "Nilsen medija risrč".
| |||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
| Bruka na policijskoj vežbi |
| Podmetnuli eksploziv u torbu pa ga izgubili |
| Blic, 25. april 2006. |
| Komandir policijske brigade SUP Beograd suspendovan je prošle nedelje nakon što je otkriveno da je tokom pokazne vežbe na Aerodromu „Nikola Tesla“ nestao paketić eksploziva koji je potom „odleteo“ za Skoplje. - Službeni vodiči pasa imali su prošle subote vežbu na beogradskom aerodromu, gde su životinje vežbane da pronađu drogu i eksploziv. Paketić eksploziva bez kapisle stavljen je u torbu koja se, uprkos kontroli, na volšeban način našla među prtljagom putnika koji su otputovali za Skoplje. Još se ispituje kako je do toga došlo - tvrdi izvor iz vrha MUP-a. Kako „Blic“ nezvanično saznaje, sa posla su prošle noći suspendovana i trojica pripadnika Interventne brigade gradske policije. Na njih je, dok su u uniformi sedeli u jednom kafiću u Čika Ljubinoj ulici, u centru Beograda, lično naleteo ministar policije Dragan Jočić. Ministar je odmah pozvao dežurnog u komandno-operativnom centru beogradskog SUP-a, nakon čega je patrola Interventne pozvana u bazu. Zbog sedenja u kafiću za vreme radnog vremena, policajcima su oduzete službene legitimacije i pištolji i protiv njih će biti pokrenut disciplinski postupak. |
| Sporne frekvencije |
| Sa raspodelom televizijskih licenci dogodilo se upravo ono što su, barem na rečima, članovi Saveta RRA, nezavisnog medijskog regulatornog tela, najviše hteli da izbegnu - javno osporavanje. "Moramo da donesemo odluku koja je javno odbranjiva", više puta su izjavili Nenad Cekić, predsednik Saveta, i Aleksandar Vasić, njegov zamenik. Zašto su onda propustili da odmah pošalju obrazloženu odluku svim kandidatima koji su učestvovali na konkursu za TV licence? Zašto su medijima poslali samo spisak televizija koje će se gledati u celoj Srbiji u narednih osam godina (Avala, Pink, B92, Košava/Hepi i Foks), bez objašnjenja koje kriterijume su one ispunile. Da li je reč o pukoj aroganciji ili kalkulaciji (zasnovanoj na pogrešnoj proceni da se tokom praznika javnost time neće baviti) ili prosto komociji, jer je rok za slanje odluke osam dana? I da li su zaboravili kakve su negativne reakcije dela javnosti i onog što se naziva civilnim društvom, pratile izbor Cekića i Vasića za čelnike Saveta? Bez obzira da li iz pobrojanih ili usled drugih ozbiljnijih uzroka, čelnici Saveta RRA ostavili su, u najmanju ruku, utisak da ne poznaju dobro srpsku javnu scenu. To neznanje, stvarno ili proračunato, dovoljan je razlog da im se sa više strana osporava sposobnost da uređuju medijski prostor i bez pokretanja pitanja nezavisnosti. Slabo im je opravdanje da u priči o raspodeli TV licenci nema nevinih i da su očigledno i neki od kandidata radili sve da konkurs dovedu u pitanje. A konkurs, ni to ne treba zaboraviti, predstavlja veliki napredak za zemlju u kojoj emituje oko hiljadu RTV stanica (u čitavoj Evropi ih ima oko tri i po hiljade). Neke od njih, uzgred, imaju dozvole na mesec dana iz 1992. Napredak je postignut i u proceduri. Vredi se podsetiti "onog Dojčila", kako Zoran Anđelković, socijalista i vlasnik Radija S, zove bivšeg saveznog funkcionera Dojčila Radojevića, koji je pre osam godina izdavao dozvole za emitovanje na osnovu samo njemu i režimu Slobodana Miloševića znanih kriterijuma. Upravo zbog takvih iskustava javnost nikome ne veruje na reč i očekuje ozbiljnija objašnjenja i podrobnije odgovore na neka od nabrojanih pitanja. |
Kijev -- Na današnji dan pre dvadeset godina dogodile su se eksplozije u sovjetskoj nukleranoj centrali Černobilj.
Sovjetska vlada dugo je skrivala istinu o katastrofi, kako samu činjenicu da se ona dogodila, tako i njene istinske razmere. O broju smrtnih slučajeva izazvanih tom nesrećom i dalje se vode oštre rasprave. Dok Međunarodna agencija za atomsku energiju navodi da je od posledica zračenja umrlo oko 4.000 ljudi, Grinpis navodi da bi ukupan broj žrtava mogao biti i 100.000 ljudi. Betonski sarkofag oko razrušenog četvrtog bloka centrale, ispod koga leži oko 180 tona radioaktivnog materijala izgrađen je sa procenom da će izdržati oko 30 godina. Stručnjaci, međutim, smatraju da je takva procena preterana. Vlasti Ukrajine saopštile su da je novac za izgradnju novog "omotača" oko sarkofaga već sakupljen i da bi izgradnja mogla početi već ovog leta. Međunarodni černobiljski fond za izgradnju omotača prikupio je oko milijardu dolara od EU, Grupe 8 i same Ukrajine. |
| Ljubljana -- Od danas, u Sloveniji proširen krug osoba koje imaju pravo na status vojnih veterana. Ovom zakonskom novinom vojni veterani su sve osobe koje su u ratu ili vojnoj agresiji na Republiku Sloveniju obavljale vojnu dužnost ili bilo koju od dužnosti iz oblasti odbrane i zaštite države, i to od 26. juna do 18. jula 1991. Pravo na status veterana tako imaju i osobe koje su radile u zbirnim centrima za ratne zarobljenike, kao i rukovodeći radnici carinske službe. Stupanjem na snagu ove novine, broj ratnih veterana u Sloveniji porastao je na 5.000 osoba, a sva društva vojnih veterana trebalo bi da od sada imaju jednak tretman za dodeljivanje sredstava iz budžeta. Prestaje da važi i Zakon o finansiranju Saveza boraca Narodnooslobodilačkog rata, zbog čega su se usprotivile opozicione stranke u Sloveniji, koje smatraju da se time posredno ukida i očuvanje tradicije Narodnooslobodilačkog rata. Resorni ministar, Janez Drobnič, tvrdi da se to neće desiti i da ova novina zakona upravo treba da izjednači položaj veteranskih organizacija iz Drugog svetskog rata i rata za osamostaljenje Slovenije. |
Banja Luka -- Bezbednosne agencije u BiH proveravaju osobe i grupe koje bi mogle izazvati nerede ako im budu oduzeta državljanstva.
Teško je utvrditi koliko je mudžahedina od oko 6.000, koliko ih se borilo u Bosni i Hercegovini tokom devedesetih godina u brigadi Al mudžahedin ili u jedinicama Armije BiH, dobilo državljanstvo BiH. Pretpostavlja se da se radi o nekoliko stotina ljudi. Od njih danas Evropa strahuje, posebno posle hapšenja osumnjičenih za pripremu terorističkih akcija krajem prošle godine u nekoliko država, uključujući BiH. Prema podacima do kojih je nedavno došla britanska mreža Sky News, najviše mudžahedina u BiH došlo je sa Bliskog istoka. Neki od njih dobili su pasoše BiH, a uz novu domovinu, i nova imena. Tako je Abdulah Kalid postao Bošnjak s prezimenom Klokić. Zapadne obaveštajne službe sada pritiskaju vlasti BiH da ih nađu i provere čime se ti ljudi zaista bave i da li je neko od njih bio u kontaktu s tri državljanina BiH koji su prošle godine uhapšeni u Švedskoj zbog optužbi za terorizam. Ubrzo zatim, u Sarajevu je uhapšeno još sedam osoba za koje se smatra da su povezane sa švedskim slučajem. Kevin Karti, pomoćnik šefa policije Evropske unije u BiH, kaže da su uhapšeni imali municiju, eksploziv i vatreno oružje koje su nameravali da koriste, možda u BiH, a možda i u nekoj drugoj zemlji. "Planirali su neki vid terorističkih aktivnosti i to je ono što zabrinjava, da se neki ljudi u BiH bave time", kaže on. Podaci obaveštajnih službi upozoravaju da su kroz BiH prošli neki od organizatora napada 11. septembra, na primer Kalid Šeik Mohamad i Abu Salim al Maki, koji je u Bosni i ranjen. Bivši ministar policije Republike Srpske Darko Matijašević kaže da je dragoceno vreme za hvatanje najekstremnijih mudžahedina propušteno jer nije bilo jedinstva u komunikaciji entitetskih policija. "Glavni cilj je infiltriranje u zajednicu i stvaranje niza elemenata radi logističke podrške za operacije jedinica, ćelija i pojedinaca kao potencijalna pretnja Evropi", kaže on. Klod Monke, stručnjak za antiterorizam, upozorava da je od pre nekoliko meseci registrovan povratak verskih fanatika u Bosnu. "Njih nema mnogo, verovatno nekoliko desetina, ali i to je dovoljno za veliki teroristički napad, na primer na evropske trupe stacionirane u BiH. "Ti ljudi mogli bi biti primarne mete, ali mete nisu samo u BiH, mete mogu biti bilo gde u Evropi. Mnogo je lakše iz BiH doći u neku evropsku zemlju i napasti Ambasadu SAD u Italiji ili bazu NATO-a u Grčkoj", kaže on. Poslednjih godina svet se suočava s novom vrstom straha od takozvane bele Al Kaide, odnosno regrutovanih simpatizera nearapskog porekla, koji mogu lakše da se uklope u evropske gradove i izvrše zadatke, navodi se u poverljivim dokumentima obaveštajnih službi do kojih je došao AP. |
| Zagreb -- Savet za nacionalne manjine hrvatske vlade saglasio se sa odlukom o zastavi srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj. Odluku o zastavi srpske nacionalne manjine pre godinu dana donela je Nacionalna koordinacija Veća srpske nacionalne manjine. Zastava ima vodoravno poređane tri boje - crvenu, plavu i belu, i na njoj nema nikakvih simbola. Odluka o zastavi stupa danas na snagu. Zastava će se isticati u skladu sa odredbama Zakona o pravima nacionalnih manjina, prema kojima su opštine, gradovi i županije dužne da svojim statutima propišu službenu upotrebu i način korišćenja zastave. |
| "Tuđman - vođa proterivanja" | ||
Hag -- U Haškom tribunalu počeo prvi u nizu "megaprocesa", suđenje bivšim funkcionerima Herceg-Bosne i Hrvatske za zločine nad Muslimanima.
U prvom obraćanju sudu, tužilac Kenet Skot najviše vremena posvetio je bivšem predsedniku Hrvatske Franji Tuđmanu. On je rekao da je Tuđman bio na čelu tzv. zajedničkog zločinačkog poduhvata, kome su pripadala šestorica, a čiji je cilj bilo proterivanje Muslimana iz Herceg-Bosne, koju je potom trebalo pripojiti "Velikoj Hrvatskoj". Tužilac je citirao Tuđmanov govor iz decembra 1991, kada je pozvao na okupljanje hrvatskog naroda "u najširim mogućim granicama" i obnavljanje granica Hrvatske banovine iz 1939. Skot je zatim podsetio da je hrvatski predsednik i u svojim radovima desetak godina ranije pisao o pretenzijama Hrvatske u BiH, a da je sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, u martu 1991. u Karađorđevu, razgovarao o podeli Bosne, verujući da je moguće postići takav dogovor. U transkriptima iz arhiva bivšeg predsednika Hrvatske, na koje se pozivao tužilac, navodi se da je Tuđman takođe bio uveren da Slobodan Milošević neće predstavljati opasnost za Hrvatsku. Suđenje šetorici je još jedan proces u Tribunalu kojim se u rat u BiH direktno upliće Republika Hrvatska, odnosno neki njeni zvaničnici. Primera radi, jedan od optuženih - Slobodan Praljak, pre nego što je postao zapovednik HVO-a, oružanih snaga bosanskih Hrvata, bio je zamenik ministra odbrane Hrvatske, dok je optuženi Milivoj Petković bio komandant izmeštenog centra Vojske Republike Hrvatske u Bosni. Šestorica se terete, u 26 tačaka, za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, deportacije i prisilno premeštanje stanovništva, uništavanje i pljačku imovine proteranih, nehumana postupanja prema zatvorenicima u logorima, silovanja i ubistva. Iako je najavilo da će pred sudije izvesti oko 400 svedoka i prikazati 9.500 dokaznih predmeta, Tužilaštvo je uvereno da može da završi dokazni postupak u roku od godinu dana, kako je naložilo veće kojim predsedava Francuz Žan-Klod Antoneti. Ovo je prvi od nekoliko tzv. megaprocesa koji će biti vođeni u Tribunalu, pa je po mnogo čemu specifičan. U sudnici će tokom ovog suđenja biti prisutno više od 40 ljudi. Pored šestoro optuženih, biće i dvadesetak njihovih branilaca, desetak sudskih službenika, zastupnika Tužilaštva, povećan broj stražara, ali i četvoročlano sudsko veće. Naime, Savet bezbednosti UN posebnom rezolucijom je naložio da se u procesima koji su posebno komplikovani i za koje se pretpostavlja da će duže trajati, sudsko veće sa tri proširi na četiri sudije. Pri tom, troje sudija sudi, a jedan, ovoga puta sudija iz Demokratske Republike Kongo, sedi u sudnici kao rezerva, prati predmet i spreman je da preuzme aktivnu ulogu ukoliko neki od sudija mora da se povuče. Ovo je, bez sumnje, posledica problema koji su se pojavili u nekim drugim suđenjima, recimo na suđenju Miloševiću ili Krajišniku, kada je zbog smrti ili odlaska sudije iz veća, proces znatno usporen. Ova mera preduzeta je kako bi se osiguralo da procesi u Tribunalu budu brži i efikasniji. Kada je o efikasnosti reč, sudije su juče na poslednjoj pripremnoj raspravi uoči početka suđenja rekle da su zabrinute zbog mogućeg trajanja ovog postupka, budući da je Tužilaštvo najavilo čak 400 svedoka i 9.500 dokaznih predmeta. Sudija Antoneti izračunao je da bi samo dokazni postupak Tužilaštva mogao trajati čak tri godine, što bi značilo da suđenje ne može biti završeno do isteka roka rada tog suda 2010. Glavna tužiteljka Karla del Ponte, koja je prisustvovala jučerašnjoj raspravi, odbila je predlog odbrane da se optužnica protiv šestorice skrati i rekla da Tužilaštvo može da završi dokazni postupak u roku od godinu dana. Suđenje šestorici veliki je test za Haški tribunal jer uskoro treba da počnu i ostali veliki procesi - još veće suđenje osmorici optuženoj za Srebrenicu, kao i šestorici bivših funkcionera Srbije i SRJ koji su optuženi za zločine na Kosovu. |
| Beograd, Ljubljana -- Vojnici JNA na snimku načinjenom u junu 1991. kod graničnog prelaza Holmec u Sloveniji nisu ubijeni, rekao je Zoran Stanković. Ministar odbrane Srbije i Crne Gore je rekao da su dvojica vojnika ranjena, a jedan je ostao nepovređen. Tužilaštvo za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu pokrenulo je istragu o tom slučaju, a Stanković je kazao da su Vojska i Ministarstvo odbrane dostavili dokumentaciju koju imaju, s obzirom na to da ima razloga da vode istragu jer su ti vojnici ranjeni kad su se predali. On je rekao da je vojnik koji nosi beli čaršav Slovenac koji živi i radi u Sloveniji, i on je ostao nepovređen; jedan od ranjenih je podoficir, koji se nalazi na teritoriji SCG, a identifikovan je i drugi ranjeni vojnik, o kojem ministar nije rekao ništa više. Helsinški odbor u Sloveniji početkom aprila pustio je u javnost taj snimak austrijske televizije ORF, tvrdeći da su u napadu slovenačkih teritorijalaca ubijena tri vojnika, stara između 18 i 19 godina, u trenutku dok su se predavali. Prema podacima koje ima Vojska SCG, tokom sukoba sa Teritorijalnom odbranom i policijom u Sloveniji 1991. poginula su 44 pripadnika JNA: šest oficira, sedam podoficira, 30 vojnika i jedno civilno lice na službi u vojsci, dok je 184 pripadnika JNA ranjeno. Stanković je kazao da je tokom tih sukoba slovenačka strana ozbiljno kršila pravila ratovanja, ali da su dokumentaciju sa detaljima o počinjenim zločinima zaplenili pripadnici Zbora narodne garde Hrvatske pri povlačenju Vojnog suda iz Zagreba. NVO traže preispitivanje svedočenja Kučana u Hagu Hrvatski centar za razvoj demokratije, Građanski otpor zločinu i nasilju i Helsinški monitor Slovenije uputili su zahtev Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu da preispita svedočenje bivšeg predsednika Slovenije Milana Kučana. Od suda se traži da prouči da li je na suđenju Slobodanu Miloševiću, Kučan, svedočeći o događajima na graničnom prelazu Holmec, pod zakletvom krivo svedočio. Predsednica Hrvatskog centra za razvoj demokratije Semina Lončar potvrdila je da je pomenuti zahtev upućen na osnovu sumnje da je bivši slovenački predsednik 21. maja 2003, tokom svedočenja na sudu, sada već pokojnom bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću, počinio krivično delo neistinitog svedočenja, odnosno da je govorio neistinu i time zaveo sud i javnost. O sumnji da je svedočenje bilo "možda neistinito, bilo je reči i na konferenciji haškog suda za novinare i nevladine organizacije koje se bave ratnim zločinima", održanoj 1. aprila u Splitu, rekla je Predanova. Slovenačko državno tužilaštvo je u novembru 2004. Predanovu optužilo za klevetu, zbog navoda da je u toku borbi između Teritorijalne odbrane Slovenije i JNA, u vreme slovenačkog rata za osamostaljenje, u junu 1991. godine, "učinjen verovatno prvi ratni zločin na području bivše Jugoslavije". |
Bravenet Blog 
Blog Community
Get a Free Blog
Manage your Blog
Odluku Saveta RRA da na 30 dana prekine emitovanje BK TV i upad policije u prostorije ove televizije mnogi su ocenili kao svojevrsni skandal
bravenet.com